Upala uha kod pasa - lečenje na prirodan način

Otitis externa, upala spoljašnjeg ušnog kanala, je jedan od najčešćih problema sa kojima se susreću današnji veterinari. 

Upalu prouzrukuje niz različitih mikroorganizama - bakterije i gljivice. Upala je i često  posledica drugih primarnih uzroka, kao što su strana tela, hipotireoza, autoimune bolesti, paraziti kao i uprotreba neodgovorajaćuh tretmana i/ili korišćenje sredstava za čišćenje uši koja izazivaju iritaciju.
Navedene preporuke se mogu primeniti samo kod upalje spoljnog ušnog kanala. Otitis media i otitis interna - zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uha - su stanja koja bi trebalo da leči Vaš veterinar. Budite sigurni da ste dobili tačnu dijagnozu pre početka kućnog lečenja.

Biljni lekovi deluju gotovo podjednako brzo kao i lekovi koje bi prepisao veterinar.

Simptomi i tradicionalno lečenje upale uha kod pasa

Tipični simptomi:

- pas trese glavu levo-desno

- češe uho šapama ili ga trlja o pod ili o neki drugi predmet
- uši su vruće na dodir i pokazuju znakove češanja i iritacije (crvenilo)
- smeđi/crn sadržaj iz uha koji je lako vidljiv kada vatom obrišemo spoljni deo ušnog kanala

U zapadnoj medicini, posle ispiranja i čišćenja ušnog kanala (dok je pas u većini slučajeva pod anestezijom) često se koristi kombinacija raznih antibiotka i steroida. Ukoliko upala ne reaguje na uobičajen tretman, vrši se operacija u kojoj se otvara ušni kanal radi bolje cirkulacije.

Nažalost, mnogi preparati sadrže kortikosteroide (kortizon), sa teorijom da se oni suprotstavljaju upali i tako umanjuju bol i iritaciju. Steroidi usporavaju dugoročni proces ozdravljenja, a spisak potencijalnih neželjnih efekata je dugačak.

Jako je važno da prvo posetite veterinara kako biste dobili tačnu dijagnozu. 

Ako su uši Vašeg psa relativno čiste, blaga mešavina jabukovog sirćeta i vode (1:1) i/ili povremena upotreba biljnih preparata, može biti dovoljan tretman za sprečavanje upale spoljašnjeg ušnog kanala. Koliko često ćete upotrebiti ovu mešavinu ili biljni preparat zavisi od pojedinačnog slučaja.
Biljne kapi možete koristiti unutar ušnog kanala, kako bi se flora vratila u ravnotežnu. Interno možete koristiti bilje za poboljšanje imunog sistema, koje će ujedno sprečiti rast mikroorganizama i smanjiti bol kao i samu upalu.

Imajte na umu da je ključ lečenja upale spoljnog uha, da biljnu mešavinu dovedete u dodir sa izazivačima upale. Zamolite svog veterinara da Vam pokaže kako pravilno treba naneti biljne mešavine. I zapamtite - uvek je lakše sprečiti nego lečiti. Kao preventiva, preporučuje se korišćenje blage biljne mešavine jednom mesečno tokom života Vašeg psa. 

Koliko dugo ćete koristiti biljnu mešavinu zavisi isključivo od Vašeg psa.

Kamilica (Matricaria recutita) ima opuštajuće i antiinflamatorno dejstvo, a pored toga deluje i kao analgetik, sedativ i antiseptik, pa je tako savršeno rešenje za bolne uši. Unutrašnje korišćenje ima moć da smiri Vašeg ljubimca.

Kantarion (Hypericum perforatum) ima antibiotska svojstva, a njegovo korišćenje, spoljašnje ili unutrašnje, jako je korisno za smirivanje Vašeg psa tokom infekcije.

Neven (Calendula officinails) ima neverovatnu sposobnost lečenja i jedna je od najboljih biljaka u lečenju kožnih oboljenja i oboljenja spoljašnjeg dela uha. Pogodno je kako za spoljašnje tako i za unutrašnje lečenje.

Divizma (Verbascum spp.) potopljena u maslinovo ulje je verovatno jedna od najboljih biljnih mešavina za smirivanje i lečenje upala. 

Kod blagih upala, sami možete napraviti svoju mešavinu. Evo kako:
Napunite teglu lišćem i cvetovima divizme i prekrijte ih maslinovim uljem. Za dodatno antibiotsko dejstvo možete dodati jedan ili dva čena belog luka. Ostavite da stoji dve do tri nedelje. Procedite i nanesite nekoliko kapljica mlakog (ne vrućeg!) ulja u ušni kanal.

Beli luk (Allium sativum) se često dodaje mešavinama koje su namenjene za lečenje upale uha, jer poseduje antibiotska svojstva.

Hamamelis/Whitch Hazel (Hamamelis virginiana) uspešno smanjuje otok u ušnom kanalu i olakšava bol.

Dobra vest je da su biljni lekovi efikasni protiv gljivičnih i bakterijskih infekcija. Tako će biljne mešavine namenjene lečenju upala uha sprečiti rast i razmnožavanje gljivica, što često nije slučaj sa antibioticima. Šta više, mnoge gore navedene biljke (kamilica, divizma, hamamelis) ublažuju bol, upalu i iritaciju. To znači da ako koristite biljke, gotovo nikada nećete morati da koristite steroide u lečenju ovakvih upala.

Ipak, biljni lekovi nisu čarobni napitak za sve upale spoljašnjeg ušnog kanala. Zapamtite da je biljkama potrebno vreme da deluju. Detaljno se informišite pre bilo kakve upotrebe biljnih mešavina.