Mittwoch, 27. August 2014

Psi su mesožderi, ne svaštojedi


Da su psi svaštojedi je pretpostavka koju tek treba dokazati, dok je činjenica da su psi po prirodi mesožderi velika istina koju podržava mnoštvo dokaza i teorija. 

Izvor

Ako zavirite u usta svog psa, primetićete velike, impresivne i jako oštre zube. Oni su dizajnirani za kidanje mesa (Feldhamer, G.A. 1999. Mammology: Adaptation, Diversity, and Ecology. McGraw-Hill. str 258.). Psi nemaju kutnjake (molare) koji su pljosnati i namenjeni za žvakanje biljnih vlakna, njihovi kutnjaci su šiljasti. Mesožderi su opremljeni neobičnim grupama zuba u koje spadaju tzv. carnassial teeth (carnassial, adj: (a tooth) prilagođen za sječenje mesa; Izvor) - zadnji gornji i prvi donji kutnjak. Dakle, psi ne žvaću, diznajnirani su da ujedaju, kidaju, seckaju, lome (kosti) i gutaju.
Kljove su namenjene "probijanju" (recimo kada vuk u divljini ulovi plen, on koristi kljove kako bi probio kožu i "otvorio" plen), sekutći za grickanje, premolari za kidanje i kutnjaci za drobljenje (ne za žvakanje) kostiju. Iako je proces domestikacije dosta uticao na temperament današnjih pasa, ono što je ostalo isto i zajedničko sa njihovim precima jeste njihova anatomija i „oprema“ za hranjenje.
Iako je čovek dosta uticao na promenu oblika tela pasa, unutrašnja anatomija i fiziologija, koja odgovara mesožderu, ostaja je ipak ista.



„Psi imaju unutrašnju anatomiju i fiziologiju koja odgovara mesožderu." 
Feldhamer, G.A. 1999. Mammology: Adaptation, Diversity, and Ecology. McGraw-Hill. str 260.


„Oni imaju veoma elastičan stomak koji je dizajniran da drži ogromne količine mesa, kostiju, iznutrica i kože. Njihovi stomaci su jednostavni, sa nerazvijenim slepim crevom. "
Feldhamer, G.A. 1999. Mammology: Adaptation, Diversity, and Ecology. McGraw-Hill. str 260.


Psi imaju relativno kratak probavni trakt i kratko, glatko debelo crevo. Ovo znači da hrana prolazi jako brzo kroz digestivni sistem. Povrću i biljnim materijama je pak potrebno duže vreme kako bi se započeo process fermentacije. Za ovo je potrebno duže debelo crevo, veće i duže tanko crevo i povremeno prisustvo slepog creva. Psi nemaju ništa od navedenog. Umesto toga, njihov digestivni trakt je identičan sa onim jednog mesoždera. Ovo objašnja zašto biljne materije izlaze u istom stanju u kom su i ušle u organizam - prosto nije bilo vremena da se te materije razlože i svare. Ovo je razlog zašto pristalice BARF teorije na neki način 
obrađuju voće i povrće koje daju svojim psima (ubace ih u blender ili ih malo prokuvaju pa onda zgnječe kako bi se razbio zid celuloze). Ipak, i pored ove "asistencije", davanje voća, povrća pa i žitarica (npr pirinač) se i dalje dovodi u pitanje. 


Digestivni sistem psa u poređenju sa
digestivnim sistemima drugih
životinja
Izvor
"Psi obično ne proizvode neophodne enzime (npr amilazu) kako bi se počeo proces razložavanja ugljenih hidrata i skroba; amilaza u pljuvački je nešto što poseduju i svaštojedi i biljojedi, ali ne i mesožderi. Teret se stavlja isključivo na pankreas, primoravajući ga da proizvede velike količine amilaze kako bi se nosio sa skrobomm, celulozom i ugljenim hidratima u biljnim materijama. Pankreas mesoždera ne luči celulazu koja bi celulozu podelila u molekule glukoze, niti su psi postali efikasniji u varenju i korišćenju biljnih materija kao izvor visokokvalitetnih proteina. Biljojedi rade ovakve stvari.” 
Canine and Feline Nutrition Case, Carey and Hirakawa Published by Mosby, 1995 
Razlike u anatomiji digestivnih sistema
Izvor
Eksperti se slažu da vukovi u divljini jedu biljne materije iz želudaca plena samo onda kada je plen mali pa se jede ceo (kao npr zec, ptica). L. David Mech, koji se smatra najboljim biologom koji se bavi vukovima, u svojoj knjizi (Wolves: Behaviour, Ecology, and Conservation 2003) ponašanje vukova tokom hranjenja opisao je ovako:
“Vukovi obično uranjaju u telo plena...i konzumiraju veće unutrašnje organe kao što su pluća, srce i džigerica. Burag (jedan od četiri želudaca kopitara) obično biva probušen i njegov sadržaj se prosipa. Vegetacija u crevima ne zanima vukove, ali sam stomak i creva se jedu."

Ako hranimo pse kao da su ljudi (svaštojedi) stavljamo dodatni pritisak na pankreas - on sada mora više i teže da radi kako bi organizam iole pokušao da svari skrob i ugljene hidrate, umesto da proizvode normalne količine enzima koji su potrebni za varenje proteina i masti (koje, u ishrani sirovim namirnicama, počinju same da se vare kada se njihove ćelije cepaju prilikom cepanja i kidanja mesa i njihovi enzimi bivaju pušteni). 


"Naši psi nemaju dobre bakterije koje su potrebne da bi se razgradili celuloza i skrob. Kao rezultat toga, većina hranljivih materija koje se nalaze u biljnim vlaknima nisu dostupni za pse. Ovo je razlog zašto proizvođači granula dodaju ogromnu količinu sintetičkih vitamina i mineralija.” 

Lonsdale, T. 2001. Raw Meaty Bones

Psi su fiziološki toliko slični vukovima, da se u studijama o vukovima često koriste kao fiziološki model za razne telesne procese." 
Mech, L.D. 2003. Wolves: Behavior, Ecology, and Conservation


Izvor
„Pored toga, psi i vukovi dele 99.8% DNK sličnosti."
Wayne, R.K. Molecular Evolution of the Dog Family

“Psi su nedavno preklasifikovani kao Canis Lupus familiaris od strane Instituta Smitsonijan, stavljajući ga u istu vrstu kao sivi vuk, Canis Lupus.”Wayne, R.K. "What is a Wolfdog"


“Pas je, po svim naučnim standardima i prema evolucionoj istoriji, pripitomljen vuk.” Feldhamer, G.A. 1999. Mammology: Adaptation, Diversity, and Ecology. McGraw-Hill. str 472.)


„Oni koji insistiraju na činjenici da psi ne potiču od vukova moraju da pobiju brdo naučnih dokaza koji zaključuju da su vukovi preci pasa. I, kao što smo već utvrdili, vuk je mesožder. Kako se unutrašnja fiziologija psa i vuka ne razlikuje, psi imaju iste fiziološke i nutritivne potrebe kao i mesožderi, koji moraju da konzumiraju glavne delove biljojeda, osim biljnih materija u digestivnom sistemu, kako bi pravilno rasli i održavali svoja tela."
Mech, L.D. 2003. Wolves: Behavior, Ecology, and Conservation



Neki ljudi su pod utiskom da bakterije koje se nalaze u sirovom mesu mogu da naude psu. AKO Vaš pas ima imunokompromitovan sistem ili neki zdravstveni problem izazvan ovim stanjem, bakterije mogu da predstave problem, pa bi prelazak sa granula na sirovo trebalo da bude postepen i pažljiv.

Psi su iznenađujuće dobro opremljeni da se nose sa bakterijama. Njihova pljuvačka sadrži antibakterijska svojsta; sadrži lizozim, enzim koji uništava štetne bakterije. Njihov kratak digestivni trakt je dizajniran da brzo „progura“ hranu i bakterije, tako da bakterije nemaju vremena da se kolonizuju. Ekstremno kisela sredina u stomaku takođe uspešno sprečava kolonizaciju bakterija.

Izvor:



Keine Kommentare:

Kommentar veröffentlichen