Prelazak sa granula na sirovo

Burag, pileće nogice i jaje

Prelazak na ishranu sirovim namirnicama može da bude veoma lak ukoliko se držite nekih osnovnih smernica. Možda ćete u početku naići na neke poteškoće i to je sasvim razumno. Svaki pas je drugačiji i drugačije će reagovati na "veliku promenu". Mnogi psi koji su naviknuti na granule znaju da budu jako izbirljivi oko hrane, pa je moguće da će ovo da oteža prelazak.

„Granule sadrže aditive kako bi priklili nekvalitetne sastojke. U te aditive spadaju MSG (hydrolyzed protein), šećer, so, propylene glycol (derivat antifriza) i mnoge druge hemikalije. Ako je vaš pas „zavisnik“ granula, a vi želite da ga prebacite na sirove namirnice, pomoći će Vam da granule uporedite sa brzom hranom. Nije zdravo da svaki obrok čini brza hrana i svakako nije neophodna.“

 Izvor: Dogs Naturally Magazine

Imajte na umu da je prelazak sa granula na sirove namirnice postepen proces i da je ponekad potrebno dosta strpljenja. Zapamtite da ovim obezbeđujete najbolju ishranu koja je moguća za Vašeg psa.

Obavežite se!
Jednostavno počnite. Nemojte mnogo razmišljati, to će Vas samo bezpotrebno opteretiti.
Nemojte uporedno da hranite granule i sirovo. Od mnogih ćete čuti da se sirovo meso brže vari od granula - zapravo se sirove namirnice vare "normalnom" brzinom, a granule su one koje su kompleksnije i digestivnom sistemu potrebno je mnogo više vremna kako bi ih razložio. Ako ih hranite zajedno, dovešćete telo u zabludu - neće znati šta to zapravo treba da svari. Ovo će samo bezpotrebno nadražiti želudac. Ako ne želite da bacite granule koje imate, možete ih odneti u azil, donirati nekoj od organizacija za zaštitu životinja ili pak odneti na Veterinarski fakultet.

Pripremite se!
Kako bi Vam prelazak bio što lakši, kupite sve što Vam je potrebno na vreme. Raspitajte se po mesarama o popustima na veće količine. Mnogo je isplativije kupovati na veće i onda staviti u zamrzivač, nego svakodnevno kupovati. Potrebno je neko vreme da uđete u štos, ali vremenom će Vam biti sve lakše. Upoznaćete se sa lokalnim cenama i nabavka će Vam biti lakša i isplativija.

Računajte!
Ono što se najčešće preporučuje jeste da hranite psa količinom koja čini 2-3% od ukupne idealne težine odraslog psa. Ovo je samo smernica, pas sa ovom računicom može da se ugoji, a može i da smrša. Količina će takođe zavisiti od nivoa aktivnosti psa. Vremenom ćete moći da prilagodite količinu koja odgovara Vašem psu. Za štence važi drugačije pravilo - hranite 10% njegove trenutne težine. Kod štenaca je bolje da dajete nekoliko obroka dnevno - idealno bi bilo 3-4 obroka. Opet, svaki pas je individualan. Vremenom ćete videti koja količina najviše odgovara Vašem psu.
Ono što se najčešće preporučuje jeste hranjenje u sledećim proporcijama:

80% mišićnog mesa
10% iznutrica
10% kostiju

Ovaj model se popularno zove PMR (Prey Model Raw) jer odgovara prosečnoj količini kostiju, iznutrica i mesa plena u divljini. Ovo su opet samo smernice i tu su da Vas upute na pravi put. Vremenom ćete sami dobiti osećaj koliko čega i koliko često. Ovu računicu možete balansirati dnevno (što znači da biste svaki dan hranili meso, malo iznutrica i malo kostiju) ili nedeljno (što znači da biste recimo uveli jedan ili dva dana u nedelji kada ćete hraniti iznutrice i neki dan kada ćete davati kosti, ostatak nedelje će uglavnom činiti obroci od mesa (i možda suplemenata)).

Počnite sa jednim izvorom proteina. To može biti piletina, junetina, ćuretina, zečetina ili bilo koje drugo meso koje vam je dostupno.

SVINJETINU NIKADA NEMOJTE DAVATI U SIROVOM STANJU, PRETI OPASNOST OD LAŽNOG BESNILA!

Što se tiče iznutrica, najvažnije je da dajete jetru odnosno džigericu. Ona treba činiti 5% od onih 10% koje smo gore naveli. Pored džigerice u organe spadaju bubrezi, pluća i gušterača. Srce i želudac ne ubrajamo u organe, oba spadaju u mišiće.
Svo meso koje ste nabavili direktno iz klanice ili ste sami ulovili (ili dobili/kupili od nekog lovca) morate zamrznuti na minimu 2 ili 3 nedelje kako bi se ubili svi mogući paraziti. Meso koje kupujete u supermarketima ne morate zamrzavati.
Nije preporučljivo da hranite „teške“ kosti - u ovu kategoriju spadaju svi zglobovi. Postoji opasnost da će Vaš pas slomiti zub. Što se tiče mlevenog mesa, ono ne bi trebalo redovno da se nalazi na dnevnom meniu. Nikada ne znate šta se zapravo tu sve nalazi, a dodatno, rad vilice se nimalo ne stimuliše.
Neko nezvanično pravilo prilikom odabira kostiju sa ili bez mesa jeste da nikada ne bi trebalo da dajete komade koje bi Vaš pas mogao da proguta iz jednog zalogaja. Na ovaj način ćete izbeći blokadu ili pak gušenje. Tako, ako imate većeg psa, izbegavajte pileće vratove i batake, jer bi psi mogli cele da ih progutaju. Sam čin žvakanja kostiju je jedna od mnogih prednosti ishrane sirovim namirnicama. Cilj ovakvog načina ishrane (PMR) jeste oponašanje prirodnog ponašanja divljih kanida. Ona se razlikuje od popularne BARF metode koja uključuje svakodnevno dodavanje voća, povrća i mlečnih proizvoda. Debata o tome koja metoda je bolja i zdravija traje godinama. Odlučite šta će najviše odgovarati Vašem psu, a ne Vama.
Držite se jednog mesa prve dve nedelje (ili onoliko koliko je potrebno da pas dobije dobru stolicu). Stolica će vam biti najbolji indikator da li hranite dovoljnu količinu mesa/iznutrica/kostiju. Ako je stolica suviše bela, suva onda ste hranili previše kostiju. Ako je pak suviše mekana, onda niste hranili dovoljno kostiju ili previše organa.
Kod nekih pasa, prelazak će biti teži nego kod drugih. Možda će par dana sve ići po planu, a već petog dana imaćete problema. Psi koji su dugo bili na granulama teže podnose prelazak. Digestivni enzimi moraju tek da se naviknu na ovaj nov način ishrane, a to može da potraje. Postoji nekoliko stvari koje možete da date psu kao dodatak početnih nedelja (ili kad god miliste da ima problema sa želucem i varenjem), a to su recimo sok od aloe vere (uzmite onaj koji je 100% prirodan i bez ukusa) - dnevno dodajte nekoliko kašika ovog soka u vodu vašeg psa; ili srebrna voda (koju možete naći u apoteci, a jako je korisna stvar) - dnevno dodajte jednu kašiku u vodu vašeg psa. Nemojte se plašiti proliva ili pak povraćanja, sve je to deo procesa i navikavanja. Ipak, ako ovo stanje potraje više od dva dana, obratite se veterinaru.
Onda kada se Vaš pas navikne na nov protein (stolica je uredna, nema povraćanja) možete da pređete na sledeću vrstu mesa. Ponovo sačekajte da se pas navikne (1-2 nedelje) i možete preći na idući protein (neku drugu vrstu mesa). Kada se navikne i na treću vrstu mesa, možete pokušati da mu date ribu. Papaline bi bile odličan početak. Psi umeju da budu jako izbirljivi što se tiče ribe. Ili miris ili pak tekstura im je jako odbojna. Za početak možete da je sameljete i ponudite je u kombinaciji sa nečim što znate da Vaš pas voli.

U mnogim knjigama i priručnicima se otprilike u ovo vreme kreće sa davanjem iznutrica. Međutim, mnogi vlasnici su sa iznutricama počeli već u drugoj ili trećoj nedelji prelaska. Krenite sa jako malom količinom jetre (jetra je jako bogata, ako date suviše jetre, pas lako može da dobije proliv, isto važi i za većinu ostalih organa, kao i za srce). Ukoliko pas odbija da jede jetru, možete je staviti u blenderi napraviti "pire" koji ćete dodati u nešto što Vaš pas voli. Budite uporni. Ako psa hranite dva puta dnevno (recimo ujutru i uveče) i on ujutru odbija da pojede jetru, ponudite mu je ponovo uveče. Ako je i tada odbije, pokušajte ponovo sutradan.
Od ove tačke možete nastaviti da uključujete razne vrste mesa i razne organe.
Nešto što je jako bitno u ishrani sirovim namirnicama jesu digestivni enzimi koji će znatno olakšati prelazak kako Vašem psu, tako i Vama. Najbolji izvor digestivnih enzima svakako je burag (prvi predželudac želudaca kopitara). Nažalost, kod nas ga je još uvek teško nabaviti. Digestivne enzime možete naručiti sa interneta u obliku tabletica ili praha.

Iako je ovaj način ishrane još uvek jako kontroverzan kod nas i povezan sa mnogim mitovima, neosporivo je da predstavlja najprirodniji način ishrane naših pasa.